Oseti slobodu ptice

Jednu stvar definitivno savetujem svim letačima, AKO PLANIRATE DA IDETE U KOSOVSKU MITROVICU NA TAKMIČENJE, NE GLEDAJTE PROGNOZU. NEBITNA JE ZA DOBAR PROVOD!!!

K. Mitrovica su grad i ljudi kod kojih ću uvek da idem i odakle znam da ću se uvek vratiti prezadovoljan. Ako vas interesuje koliko sam leteo, pa ukupno za ceo vikend u vazduhu imam manje od 10min. Nedostatak sati u vazduhu, nadoknadile su druge aktivnosti :). Za ova pozitivna osećanja sa kojima sam se vratio, pre svega zaslužni su Martin i Čajo i ostala ekipa paraglajding kluba Sokolica, koji su se potrudili da se svi gosti i učesnici osećaju zadovoljno i ugošćeno.

U našu južnu pokrajinu smo stigli u petak uvece tj. u subotu rano ujutru oko 1h posle ponoći. Domaćin Martin nas je sačekao na ulici u Zvečanu, a idući ka njemu čuli smo poznate glasove Čačanskih letača koji su imali tu privilegiju da na takmilčenje dovezu jednog od šampiona Vidovdanskog kupa 2010 in memoriam Aleksandar Mihajlović, od koga su za tu priliku konfiskovali 30% novčane nagrade koju zasluženo osvojio 

Da se po jutru dan poznaje, govori i činjeniica da je posle pozdravljanja sa Martinom, Šomijem, Srkijem i Markom, prva stvar koja nas je dočekala bila je besplatno pivo i dobra muzika u lokalnoj diskoteci.

A tamo svi oni letački antialkoholičari koji se iz sve snage trude da zaista unište alkohol filtrirajući ga kroz svoje bubrege. Šta se dalje dešavalo u diskoteci, zaista ne želim da pišem jer pristup ovom sajtu i ovim tekstovima imaju svi pa i devojke, žene, majke letača. Uglavnom, dobri domaćini, dobra muzika, ogromna količina pozitivne energije, besplatni pivo i junski ispitni rok, epilog priče ostavljam vama da zaključite.

Smeštaj takmičara bio je u studentskom domu paviljon br. 2, koji je na žalost bio prazan (studentkinje su otišle na vreme) i nalazio se skoro u samom centru K. Mitrovice. Studentska menza u kojoj smo imali obroke, bila je u neposrednoj blizini. Najteži trenutak takmičenja bilo je Čajino "buđenje" nas "antialkoholičara" koji smo žmurili čitavih sat ipo vremena.

Posle doručka, otišli smo do kafane, koja se nalazila pored sletišta, odakle se kretalo na start. Prevoz na start vršio se čuvenim pinčevima koje su pozajmili prijatelji iz PK Golija iz Raške i PK Eol iz Kraljeva (Zoki, Braca, Marko svaka čast) i džipovima.

Na samom startu, situacija nije bila obećavajuća jer je bukvalno kuvalo na sve strane, a nedaleko iza nas padala je kiša. Većina pilota, koja još nije "uvežbala" bežanje od razvoja (pa i ja među njima), očekivala je odlaganje starta.

Medjutim, veliki mag Srpskog paraglajdinga Zoran Petrović - Gugi i jedan od njegovih nasledika Martin, poleću kao sonde i daju predlog da se start ipak otvori što se i učinilo. Oko 40 pilota, uspelo je da poleti i sleti u dve serije,  što je bilo dovoljno da se takmičenje proglasi uspešnim. Iako su se sva poletanja i sletanja završila bez i jedne najmanje povrede, na sletištu su bile dežurne ekipe hitne pomoći spremne da reaguju u njabržem mogućem roku.

Posle samog završetka druge serija, olujni oblak nadvio se iznad strarta i cilja, i uz zvuge grmljavine, posuo kapljice kiše po najsporijim letačima. Zadovoljni ali umorni, otišli smo u sobe pod tuš i odmor, posle kojeg nas je čekalo dugo i naporno veče.

Nakon organizovane večere, i odigrane partije žmurki u kojoj su učestvovali momci od 40 i nešto, 30 i nešto i 20 i nešto godina, koju su propratili svi lokalni klinci i po nekog od skrivača "ocinkarili", otišli smo u Diskoteku Viva, u kojoj je organizator obezbedio besplatno pivo i slike sa takmičenja na projektoru.

Izuzetno mi je žao devojaka koje su se doterale za tu priliku, jer im pored slika sa letenja, niko od prisutnih letača nije ukazao pažnju.

U jedan sat posle ponoći, kada prestaje rad klubova u K. Mitrovici, kompletna ekipa letača, preselila se u dobro poznati klub u Zvečanu u kojem su ostali do ranih jutarnjih sati. U medjuvremenu, našem najboljem mladom letaču Vladimiru Bačaninu - Vlajku, bio je 26 rodjendan, koji je proslavljen na Mićku svojstven način. Vlajko ali i nevine žrtve koje su se igrom sudbine nalazile pored njega, ostale su polivene pivom u znak neizmerne Mićkove sreće jer je njegovo novo nakonče upisalo još jedno leto u svoju krštenicu.

Ponovo teški trenuci (ili trenutci, jebem li ga) za letače, jer je sledilo buđenje za doručak. Neki su se kao zombiji dogegali do menze, a neki su bili primorani da toksine unete u organizam prethodno vece, pod hitno bez odlaganja izbace iz sebe.Nakon toga, organizovano smo svi zajedno krenuli ka kafani na sletištu gde su organizatori utvrdili da je vetar na startu izuzetno jak i da neće biti letenja.

Usledila je ceremonija dodele nagrada najboljima i zatvaranja takmičenja na kojoj su završnu reč dali organizatori, predsednik vazduhoplovnog saveza Kosova i Metohije i Dejan Mihajlovic, brat pokojnog Aleksandra Mihajlovića  u čiju čast je i održan ovaj kup.

Organizator je obezbedio takmičenje i nagrade za dve kategorije krila. Prva kategorija bila su krila DHV 1, 1-2 i 2 a druga DHV 2-3 i takmičarska krila. Trojica najboljih dobili su medalje, pehar i novčane nagrade.

Plasman u I kategoriji:

1. Marko Peković

2. Dušan Simović (Crna Gora)

3. Miroslav Perović

Plasman u II kategoriji:

1. Martinović Dragan

2. Bačanin Vladimir

3. Dudić Predrag

Posle čestitki najboljima, usledili su pozdravi i obećanja da ćemo se videti sigurno i naredne godine na istom mestu, ali da ćemo pre toga, zajedno obići sva ostala takmičenja i na njima nastaviti sa aktivnim uništavanjem alkohola i poboljšanju prirodnog priraštaja naše male zemlje Srbije. Mala zemlja, ali veliki ljudi!

Čestitam organizatorima koji su uspeli da održe takmičenje i da okupe ljude iz cele zemlje i republike Srpske i Crne Gore u tako velikom broju s obzirom da vremenske prilike nisu bile na njihovoj strani. Takođe želim da se zahvalim porodici pokojnog Aleksandra Mihajlovića koja je smogla snage da podrži ovakav događaj i pored velikog bola koji su doživeli pre tačno 4 meseca.

Kažu da piloti ne umiru. Oni samo nekuda odlaze i ne vraćaju se.

Aleksandre, neka ti je plavo nebo!