Oseti slobodu ptice

Danas su naši najbolji letači odleteli put Španije. Tamo će se od 3. do 16. jula, žestoko boriti za osvajanje što boljeg mesta na Svetskom Šampionatu u Paragalajdingu pod okriljen FAI-a, disciplina XC (prelet). Svetski paraglajding okupiće se u Pedrahiti, gradu u samom srcu kontinentalnog dela Pirinejskog poluostvra. 47 zemalja iz celog sveta, poslaće svoje najbolje pilote, više od 120 letača, kojima će naši momci pomrsiti konce (nadam se ne bukvalno). Trenutno smo 25. nacija u XC paraglajding svetu, nadamo se da će se brojka ispred našeg imena, posle ovog takmičenja, smanjiti.

Momci, neka vas Bog čuva i želim vam da uvek sletite tamo gde ste planirali pre poletanja.

Zvaničan sajt organizatora na kojem možete dobiti sve potrebne podatke je  www.piedrahita2011.com/piedrahita2011/index

Srećno

Željko Ovuka,  Vladimir Bačanin i Dušan Đorđević

P.S. Samo se nemojte tamo oženiti, znamo da ste slabi na devojke sa španskog govornog područja

Srbija navija za vas!!!

Na terenima Kraljevačkih Stolova, održan je III memorijalni turnir Aleksandar Saša Lepir, koje je ujedno bilo i II kolo XC lige Srbije. Jedina stvar na koju organizatori nisu mogli uticati, pokvarila je, već po tradiciji dobar utisak koji se donosi sa kraljevačkih Stolova. Priroda je opet pokazala da se ipak za sve ona pita, pa je prošlog vikenda bila nenaklonjena takmičarskim pilotima paraglajdera. Izuzimajući "više sile", sve ostalo što se ticalo organizatora, bilo je na vrhunskom nivou, na šta smo i navikli od tamošnjih domaćina.

Srdačnu dobordošlicu u Mataruškoj Banji, PK Eol je priredio pilotima iz Srbije, Bosne i Hercegovine, i Madjarske (pozdrav za ekipe BBT - Bosnian Basketball Team i HADT - Hungarian Alchohol Drinking Team). Na spisku takmičara, nalazio se 31 pilot od kojih je 18 pilota letelo u "otvorenoj" klasi, dok se ostatak podelio na klase DHV 2 i 2-3.

Kao i svake godine, smeštaj je bio organizovan u pansionu "Nanica" i SC "Okanik", koji su u potpunosti ispunili očekivanja koja se tiču komfora, higijene i mogućnosti odmora. Prevoz do teško dostupnih startova, vršio se čuvenim Pinz Gauerima koji su  izneli kompletan teret na svojim "ledjima".

Kakav god da je put, "pozadi je uvek smeh"

Prvog takmičarskog dana, na startu nije bila baš ohrabrujuća slika. Umeren i jak SZ vetar, prelaskom preko vrhova Čiker i Kamarište, pravio je dosta turbulencije na Gliševskim livadama. Najbolje svedočenje može iskazati jedini ženski pilot medju takmičarima koji je imao peh da baci rezervu. Dobra vest je da se prizemljila apsolutno nepovredjeno, a loša, da je upala u planinski potok i pokvasila opremu. Srećom, poznavajući teoriju, čije je polaganje bilo neophodno za dobijanje dozvole pilota paraglajdera, naša koleginica je primenila celokupno znanje prikazano i objašnjeno u pitanju "Kako se sleće u planinski potok?". Veliku dozu ozbiljnosti u celu priču, uneo je podatak zabeležen na njenom variometru, koji je pokazivao -26m/s. Nije krila oduševljenje zbog načina i brzine otvaranje rezerve, mada je moje mišljenje da je na toj brzini propadanja, kojoj se dodaje još i brzina rotacije, bacila i šporet, i on bi se otvorio. Na svu sreću, ali i znanje, sve se lepo završilo.

Neko je čekao na poletanje, a neko je poletao odmah

Taktiziranje

Za to vreme, nedaleko odatle, 2 vrhunska mlada pilota, vojevali su svoju bitku za prvo mesto. Sudar Čarapana i Meraklije, dvojice reprezentativaca koji su odavno dokazali svoje kvalitete, koji je sa sobom više vukao stvar prestiža nego bodova, rezultirao je "okraćivanjem" zadatka. Kruševački ponos paraglajdinga, svoju trku je završio na samo 5,2km pre cilja dok je mladi Nišlija let završio na tačno 2,5km pre zadatog cilja.

Dok su njih dvojica mučili muku ko j brži, 2 prepredena lisca čekali su svoj trenutak. Na samo 3 minuta pre kraja "prozora", poleteli su "Mantra boys". Jedan od njih, već je 2 puta na ovom terenu pokazao svoje umeće u proceni i taktici, osvajajući prvo mesto. Posle ovog takmičenja ga slobodno možemo zvati i "Kralj Kraljeva", dok je drugi "umetnik na koži", tek u usponu svoje letačke karijere i od njega se pravi uspesi tek očekuju. Vodeći se narodnom izrekom "Hitar čovek sreću preskočio", poleteli su skoro 2 sata posle "najbržih" momaka. Nagrada za njihovo strpljenje i odlučnost, stigla ih je u samom cilju, odnosno 4,4km pre cilja, i u obliku "leading poena". Mada u pomalo čudnom načinu obračuna "leading poena", rezultati su doveli do nezadovoljstva nekoliko pilota dok su preostali takmičari bili zbunjeni. S obzirom da ni jedan zvanični prigovor nije uložen, rezultati ipak ostaju zvanični i nepromenjivi.

1.    Željko Ovuka    52,6km    531

2.    Martinović Dragan    48,2km    422

3.    Dušan Đorđević    50,0km    421

4.    Amade Auner    48,8km    410

5.    Vladimir Bačanin    47,4km    404

Ostatak pilota, koji je na listi rezultata pored svog imena imao "minimal distance" ili "DNF", utehu je našao na Meljaničkom bazenu, na kojem je i ove godine bilo obezbeđeno besplatno kupanje. Zbog interesovanja nekih naših prijatelja, pitali smo i dobili odgovor da je na ovom bazenu dozvoljeno ronjenje.

Može se i telefonirati pod vodom, ako imate kredita

Drugi letački dan je protekao, fudbalskim rečnikom rečeno "najnepopularnijim rezultatom". DNF za sve! Velika masa hladnog fronta, donela je jak SZ vetar i oblačnost koji nisu omogućavali letenje. Zbog viška slobodnog vremena i energije, piloti su rešili da se potroše na "vanletačkim aktivnostima", koja su tradicionalno najopasnija zabava za njih.

BBT in action

Svoje umeće u basketu, pokazale su ekipe BBT (Bosnian Basketball team), K1-Team (ekipa sportista koja je željna tudje krvi i znoja. tradicionalno posećuju utakmice visokog rizika kao aktivni učesnici) i pojedinačni predstavnici klubova Ares, Eol, Jat, Golija koji su svojim fuzionisanjem stvarali ekipe pomešanih temperamenata i stilova igre. Rezultat: igra na dva koša, sa po 8-9 članova u jednoj ekipi koji su bili u isto vreme na terenu. Sama igra je bazično podsećala na Košarku, ali su u njoj preovladavali elementi Aikidoa, Kik Boksa i Ragbija. Rezultat nije bio bitan, u stvari jeste ali se nije merio ubačenim koševima nego po broju povređenih igrača suprotne ekipe. Bilo je i onih koji zbog povrede nisu mogli ući u igru, ali su zato zdušno navijali pored terena i u sebi potajno priželjkivali tupe zvukove.

I love this game

Treći letački dan, bio je u znaku jakog vetra. Poneseni entuzijazmom i željom za letenjem, organizovan je transport na start iznad Bogutovca, koji još iz Turskih vremena nosi ime "Skok". Uz veštine terenske vožnje Raščanskih i Kraljevačkih pilota i malo šetnje, stigli smo na vrh jednog od "najzanimljivijih" letilišta u Srbiji.

izgleda jednostavno kada to rade pravi majstori

Realan prikaz situacije u vazduhu i demonstraciju vrhunskog letačkog umeća, priredili su nam nekada najbolji Srpski pilot i njegov podmladak. Uz izuzetno zahtevno sletanje na start i velike aplauze na prikazanom umeću od strane ostalih pilota, potvrdili su jak vetar i savetovali otkazivanje zadatka. Organizator je tako i učinio, što je i značilo kraj takmičarskog dela III Memorijalnog Kupa Aleksandar Saša Lepir.

Sletanje na start uz krike "Uf, uf, joooj ihihiih auuu!!!"

Ostalo je na najhrabrijima da se okušaju u rekreativnom letenju, što je naravno iskoristio najstariji srpski XC takmičar iz Beograda. On se potrudio da ne prodje baš sve kako treba, te se sa svojim krilom "spustio" ili "uleteo" (zavisi iz kog ugla gledate) u šumu iza starta. Kontrolisanjem cirkulisanja energije, uspeo je da energiju drveća kanališe tako da ne oštete ni njega ni krilo. Hvala Bogu, pa je sve prošlo kako treba.

"Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane" kaže naš narod, te je stoga jedan "genilajac" krenuo na put (vazdušnom linijom) bez para, telefona i radio stanice. Vozači kažu "Gde me put odnese", a piloti "Gde me vetar odnese". Naš genijalac je preletevši oko 140km sleteo u Leskovac i tek tada smo znali da je sve ok. Svaka čast!

Kraj dana i zvanično zatvaranje takmičenja, održalo se u čuvenoj kafani "Kod Mira" koja ulazi u deo kulture svakog srpskog pilota paraglajdera. Dodela nagrada, čestitke, reči zahvalnosti i po neka kritika, protekli su podmazane ribljom čorbom, kajmakom, projom... Domaćini su gostima poželeli srećan put, a oni im uzvratili obećanjima da će se vratiti dogodine.

1. Ovuka Željko, 2. Martinović Dragan,  3. Đorđević Dušan

Ekipni plasman:

1. Gugi Para Pro

2. EOL

3. ARES

Još jedno lepo takmičenje ostalo je iza nas. Iako nije bilo dobrog letenja, kući se vraćamo zadovoljni jer smo posetili prijatelje koji su nas sa zadovoljstvom i srdačnošću ugostili. Tri dana poslednjeg vikenda protekla su puni pozitivne energije, pomešane sa snagom, entuzijazmom, hrabrošću upravo onim osobinama koje je imao veliki Čovek po kojem ovo takmičenje i nosi ime. Njegov duh se i dalje oseća medju onima sa kojima je živeo i koji su ostali posle njega da ulepšavaju svoje živote leteći. Znamo da si sada ponosan na njih. Sale, neka ti je večna slava i plavo nebo.

                    hvala Jasmini, Ahmedu i Gugiju na slikama

Veliki ostaju veliki, a mali trebaju još da porastu.

 Na poslednje organizovanom takmičenju u disciplini XC u Vršcu od 15. Do 17. Aprila, svi uslovi su bili ispunjeni da takmičenje bude vrhunsko. Samo nam je malo falilo. Al što kaže naš narod „To što malo fali, to devojci sreću kvari!“. E pa tako smo i mi letači pored dobre organizacije, prevoza, smeštaja, hrane, pića, pehara, druženja, provoda ostali „samo“ bez lepog vremena i dobrog letenja.

Zasto ljudi vole da se dernjaju dok se slikaju?

Da paraglajding nije samo letenje, dokazuje ičinjenica da je takmičenju Vršac Open XC 2011 prisustvovalo 53 takmičara iz 5 zemalja i pored loše vremenske prognoze.

Za veselu i pozitivnu atmosferu, najpre su se pobrinula naši severni susedi i njihov „Hungarian alcohol drinking team“, koji su kao i uvek došli u velikom broju, predvođeni uvek nasmejanim magom seksa i pornografije Amadeom, i našom drugaricom Beatom koja je kao i uvek spašavala da se u konverzaciji ne igramo puno pantomime i pomagala nam u prevodu.

Hungarian alcohol drinking Team

Politika sajta je da se nastavak dešavanja cenzurisao i nećemo ga prikazati

U ništa manjem broju niti lošijem raspoloženju, učešće u avanturama su uzeli i naše istočne komšije „Romanian family flyingteam“. Ne znam koliko ih je ukupno bilo, ali znam da ih je bio paran broj jer su svi dolazili sa svojim drugim polovinama, predvođeni našim bratom Srbinom „Stefanom– odvaliću te in the past“, koji ako nastavi ovim tempom da uči Srpski jezik, za nedelju dana će ga govoriti pravilnije od našeg prestolonaslednika.

Da sve ovo ne prodje bez „ševe, šege i mačevanja“ pobrinuo se naš prijatelj  Ahmet iz BiH, a da neko ne ostane bez opreme nove ili stare, zaduženje je dobio Martin iz Makedonije.

Ostatak broja takmičara do 53 su ispunili naši prijatelji iz K. Mitrovice, Raške, Kraljeva, Valjeva, Niša, Kruševca, Čačka,Beograda, Zemuna, Kanjiže...

Prvi takmičarski dan

                Izuzetno loši uslovi i za rekreativno letenje. Izuzetno nizak vazdušni pritisak uz veliku koncetraciju vlage uslovilo je potpuno zatvoreno nebo i veliki vertikalni razvoj. Severozapadni vetar je omogućavao jedrenje na padini, ali je usled nailaska kiše, nekolicina pilota bila primorana na hitno sletanje. Vlajko Kokos je demostrirao veštinu sletanja na izuzetno malu i zahtevnu površinu starta na Kuli.

Drugi takmičarski dan

Iako nam meteo situacija nije omogućavala ništa više od “rekreativnog” letenja, hrabri I uporni task komitet se odlučio da ipak postavi trku od 30ak km. Pod u potpunosti pokrivenim oblacima nebom, Goran Đurković, koji je bio direktor takmičenja,izgovorio je čuveno “window is open”. Usledilo je poletanje najpametnijih (a kasnije se ispostavilo I najsrećnijih takmičara). Prvih 5 pilota koji su poleteli, uspeli su da se izvuku iznad starta koji je na 350m nadmorske visine I začuju pozitivno pištanje variometra. Svi ostali, koji su sačekali da se meteo situacija poboljša, dočekalo ih je surova stabilnost vazduha ispred Vršačkog brega I nepovratno curenje I sletanje. U trci u kojoj se nisu ostvarili bodovi potrebni da ona postane validna, najbolji od najpametnijih I najsrećnijih bili su (po plasmanu):

1.      Željko Ovuka – SRB

2.      Daniel Alex Ciuhandu – ROM

3.      Martin Jovanoski – MKD

Puno volje, a malo termike

Jedina razlika u takmičarskim krilima I krillima koji su u serijskoj proizvodnju je ta što su ova brža I skuplja mnogo duže curila od ovih sporijih I jeftinijh. Posle trke organizovana je večera urestoranu Doma Crvenog krsta.

Treći takmičarski dan

Da se takmičenje održavalo negde drugde, verovatno bi I takmičari imali malu dozu nervoze zbog prethodno lošeg letenja u toku 2 dana. Pošto se količinom popijenog piva, pojedenog mesa I zadirkivanih osoba suprotnog pola, donekle zadovoljila potreba za letenjem (pišem “donekle” ne “u potpunosti”;),  treći takmičarski dan se dočekao sa velikom nadom ali bez imalo razočarenja.

Kažu da se depresija najbolje leči hranom i pićem

Meteo situacija na startu je za nijansu obećavala više nego prethodni dan, ali I dalje to nije bilo ono što seočekivalo. Preko poletišta je na trenutke “pirkao” severo istočni I istočnivetar kojeg niko nije priželjkivao, a kumulusi koji su se stvarali ispod visokih oblaka su ulivali nadu. Trka je ovog puta bila 45km, bazirajući se na letenju u regionu Vršačkog brda I sletišta. Poletelo se.

Malo nam je falilo da bude savršeno

Ponovo se nije moglo ostvariti dovoljno velika visina za “opuštenije” ispunjavanje zadatka I većina trke I “lizanja brda” je bilo “preživljavanje” I “igra živaca”. Većina pilotaje sletela u okviru minimalne distance, a veliki broj nije uspeo ni prvu tačku da overi. Koliko je bilo teško leteti govori I činjenica da je nekoliko pilota prevremeno izašlo iz cilindra, sletalo po veoma nepristupačnim terenima, čak I u neposrednoj blizini dvorišta ustanove za mentalno obolele.  Ipak u ovako teškim uslovima, jedan veliki pilot je postao još veći. Kao što kažu “Nije poenta leteti visoko sa svima, već ostati visoko kada su svi dole”. Vladimir Bačanin iz Kruševca u izuzetno teškim uslovima za letenje I postavljanje XC rezultata, preleteo 40km I sleteo na manje od 5km od cilja, ostavljajući iza sebe drugoplasiranog za višeod 25km, što je rezultat ravan onim koji ostvaruju piloti sa samog vrha FAI iPWC ranking lista. Vrapci lete u jatu, a orlovi sami!!!

                Nakon trke, ponovo smo se okupilil u restoranu na svečanoj večeri i dodeli nagrada. Iako ni jedna trka nije imala validnost, tj neće se bodovati za ukupni skor Srpske lige I FAI ranking liste, proglašeni su pobednici takmičenja. Konačni plasman u ukupnoj konkurenciji je:

1.      Vladimir Bačanin – SRB

2.      DanielAlex Ciuhandu – ROM

3.      Željko Ovuka – SRB

Po prvi put se uokviru naših takmičenja oragnizovao I plasman pilota po kategorizaciji krila na serial, sport I open klasu. Pobednik u serail klasi je takmičar Kroko iz Rumunije (izvinjavam se ovim putem jer mu ne znam pravo ime). Pobednika u serial klasi nisu mogli proglasiti zbog podjednakog plasmana svih takmičara.

                Ovim putem se zahvaljujemo Željku Ovuki na vrhunski oragnizovanim takmičenju I podizanja Srpskog paraglajdinga na viši nivo u odnosu na prethodne godine. Moram istaći da je posećenost Vršac XC Opena ove godine imala najveću masovnost do sada. Pored njega, veliku zahvalnost dugujemo I Goranu Djurkoviću direktoru Vršačkog PK Berkut,  čiji su članovi pomogli realizaciju takmičenja.

                Vidimose 3. Juna u Kosovskoj Mitrovici

                Sretna sletanja

fotografije preuzete sa face-a, hvala Beati i Miklosu

Nisam hteo da "pametujem" mnogo, ali današnji događaj(i) ipak me teraju da vas zamolim da ne silujemo po svaku cenu da letimo. Leto i sezona su tek pred nama, i biće mnogo lepih dana za letenje, nasuprot ovom današnjem koji je samo po suncu i ponekom kumulusu bio izazovan.

Na Titelu umalo veoma loš ili fatalan ishod, nakon više problema izazvanih kaskadnim kolapsom kupole, ali pre svega kao posledica poletanja po današnjem jakom NNW, prošaranim termičkim krpama. Međutim, srećan kraj nije bio u Mrčajevcima gde je četvoro ljudi poginulo u sportskom avionu. Uviđaj je u toku.

Krajem prošle sezone na sličan način u Paraćinu je došlo do prevrtanja aviona i totalne štete na samom sletanju usled gust fronta sa severa. Pilotu-učeniku i instruktoru na svu sreću ništa nije bilo. Ove godine u Sićevu umalo fatalan ishod ali sreća je pogledala pilota koji je sa svojim paraglajderom udario u stene i posle toga u nesvesti nastavio let oko 8 minuta. Probudio se i sam sleteo sa prelomima i probušenim plućima.

U Raškoj napuknuće noge zbog poletanja po jakom vetru. Preduvavanje nekoliko pilota na Rajcu u prošlu subotu. Krajem marta na Okletcu, samo je Bog pogledao pilota koji je posle negative i kolapsa pao na granu koja je jedina ostala kao prepreka udaru u stenovite litice.

Isuviše imamo sreće, zar ne?!

Početak i kraj sezone su najopasniji periodi za letenje i tada je statistički najveći broj nesreća. Tome dodajmo eksploziju "jačih" krila u Srbiji.

Budimo pametni, po graničnim i nemogućim uslovima ne treba leteti.

Radije se vratiti kući čitav i zdrav, i sačekati bolji dan za letenje.Sreća ne može večito trajati, statistika i zakoni verovatnoće su neumoljivi. Specijalno letenje na malim brdima, po jakom vetru, je jako opasno, a samo prividno je kao sigurnije jer smo "samo" na 30-40m od zemlje. A to je najopasnija visina za pilote paraglajdera. Niti je dovoljno za rezervu, niti je dovoljno za popravke kolapsa.

Pozdrav!

Dobro sletanje!

Željko

Od 15. do 17. Aprila na terenima Vršačkog brda, održaće se otvoreno prvenstvo Srbije u paraglajdingu, disciplina prelet u organizaciji kluba slobodnog letenja Ares iz Beograda. Smeštaj i prijava takmičara će se realizovati u domu crvenog krsta koji se nalazi nedaleko od samog starta.Ovo je već tradicionalno takmičenje koje se odžava duži niz godina i uvek simbolizuje početak letačke i takmičarske sezone srpskih paraglajderista. Kao i svake godine, zagarantovana je dobra organizacija, zabava, logistička podrška kao i prevoz i sam smeštaj takmičara. Do ovog trenutka, već se prijavilo više od 55 takmičara u kojima su gosti iz Makedonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Madjarske pri tom se dolazak najvećeg broja takmičara očekuje na sam dan takmičenja. Ukoliko se na dane takmičenja ispostavi da je loša vremenska situacija, takmičenje se odlaže za sledeći vikend.Kotizacija za takmičenje iznosi 45 eura u dinarskoj protivvrednosti.Startovi trka će se realizovati sa starta Kula koji je pogodan za vetrove iz pravca SZ, S.Po prvi put će ove godine na našem takmičenju biti primenjena i kategorizacija krila po klasama Serial, Sport i Open.Dodjite da se družimo i letimo.

03. Jul 2010

Kao što kažu da je petak pijačni dan, tako možemo reći i za subotu i nedelju da su letački dani. Upravo iz tog razloga, u subotu trećeg jula, na Vršačkoj Kuli okupilo se puno "pijačara" sa željom da uživaju u letenju. 

Promašili pijacu - BUDUĆNOST SRPSKOG PARAGLAJDINGA NEMA RAZLOGA ZA BRIGU (gospodin na zadnjem sedištu čija krštenica više nije samo žuta, nego je počela i da se raspada je Miroslav Perović - Mićko u narodu poznatiji kao Pornostar)

Dan je bio "onako", kako za koga. Ne želim da nabrajam imena letača, jer ih je toliko bilo da ću sigurno nekoga izostaviti. Neko se naleteo, a neko se izdesantirao. Veliki GURU opet je demonstrirao i sumnjičavima dokazao zašto je u reprezentaciji Srbije. Mi ostali smo se borili, borili i sa nisponima se nismo izborili. Ipak, ova priča nije ni o Guruu ni o ostalima, već o našem bratu Gagiju BD ("BD" ne želim da objašnjavam, svi već znate, a ako ne znate, onda ste mnogo stvari propustili u Srpskom paraglajding svetu).  

Dakle, medju krilima na Vršačkoj kuli, videla se i čuvena Omega 6, koju kroti naš stariji brat Dragan, ali ovog puta izgleda je nije ukrotio u potpunosti. U jednom od zaokreta, sasvim nenadano i bez najave, napalo ga je drvo obližnje šume. Na svu sreću i zahvaljujući fizičkoj i psihičkoj spremnosti Dragana, izbegnute su teže povrede. 

Haj HO, Haj HO, po Gagija idemo...

Napomenuo bih to da je nekolicina nas sa starta, odmah otrčala do drveta gde je visio naš kolega, i nismo zatekli baš lepu sliku. Gagi je visio na samo levom karabinu i u nimalo bezbednom položaju čekao da mu pristigne pomoć. Iskustvom našeg Gurua, koji je odmah, ne čekajuči našu reakciju, pozvao vatrogasce, uštedeli smo puno vremena, koje smo na prvi pogled imali dovoljno. Da nismo imali merdevine, kanape i pojaseve koje su doneli vatrogasci, pitanje je da li bi se sve završilo kako treba. Sam Dragan se žalio da je već previše visio za takav položaj i da mu je sistem uveliko pritiskao stomak i dijafragmu da je već počeo da oseća muku i zamor zbog plitkog disanja. 

Lako je zajebavati se kada neko drugi visi

Samo spuštanje pilota izvedeno je tako što je vatrogasac (koji je priznao da mu je ovo prvi put da interveniše zbog paraglajderista, haha znači da nismo toliko loši), kanap prebacio preko debele račve koja se nalazila iznad Gagija i jedan kraj vezao za njegov desni karabin, koji nije bio zategnut. Drugi deo kanapa je držala ekipa na zemlji koja ga je prvo zategla da bi se Gagi otkačio od gurtne, a kasnije ga polako popuštala i nežno prizemljila pilota.

Do duše, imao sam mali predlog da sa visine od nekih metar, metar ipo naglo pustimo Gagija da padne na lišće jer smo bili u potpunosti izujedani od strane komaraca, koji su baš taj dan imali neko masovno okupljanje ispod drveta koje je napalo Gagija.

Uz vatrogasnu službu, sa nama je bila i ekipa hitne pomoći koja se našla tu, za svaki slučaj. Naravno, neposredno po silasku sa drveta, Gagi je ljubazno odbio pregled doktorke iz HP, rekavši joj da mu nije apsolutno ništa i usput joj ponudio da je pregleda ukoliko joj neka kost, mišić ili tetiva nije na mestu.

Kakva infuzija, daj bre Guaranu!!!

Sve u svemu dobro se završilo. Ako ništa, barem sam naučio da moram imati poveći kanap u kolima gde god da krenem na letenje, i da iako situacja na samom početku ne izgleda toliko rizična, bolje je da se odmah pozove pomoć profesionalaca koji mogu mnogo brže i veštije rešiti problem od nas. Ne mogu da kažem da mi nije kroz glavu prošao slučaj iz Loznice koji se tragično završio upravo iz razloga što spasioci nisu imali dovoljno vremena da savladaju nepristupačan teren i izuzetno visoko drveće. 

 Ovakve situacije mogu biti izuzetno poučne, što za pilote, što za svedoke i to ne samo što se tiče letenja već i za pravo predstavaljanje karaktera ljudi. Na žalost, ne mogu reći da su u subotu svi položili ispit iz prijateljstva. Oni koji jesu, dokazali su svoju veličinu, i to su drugi videli, ali oni koji nisu, neka im služi na čast i neka se sete da to svako može da doživi. Ili možda svako sem njih.

Gagi, sada si još jači i još ludji!!!

P.S. Izvinite zbog lošeg kvaliteta slika, tel mi nje baš najispravniji

Paragliding World Cup 2010

Grčka, Drama Petrusa, 20.6.2010.

U grčkoj Drami počinje prvi ovogodišnji evropski PWC. Pre ovoga bio je PWC u Brazilu, Japanu i Kini. Skupilo se dosta pilota, ima jako dobrih, neke i ne poznajem. Tu su svi oni koji su u vrhu WPRS.

Registracija je protekla brzo, dobili smo neke šolje za uspomenu i majice.Sutradan odlazimo na start, iako je vremebilo poprilično loše. Gore smo u oblaku, vetar je pojak, a u dolini se zacrnio jedan cb. Polako pakujemo nazad glajdere u kamion, prekrivaju ih najlonom, a mi autobusom nazad. Prvi dan – cancelled.

Slika: SLO Team stigao u punom sastavu. Valiči su tu negde sa strane..

Slika: Francuz Luc Armant – konstruktor famoznog Ozone Mantra R10

Onda rumunsko – srpska - makedonska ekipa sastavljena od dobro poznatih imena Adrian,

Stefan, Monika, Aleks, Antrax, Peca, Dušan, i Žeki odlazi u Kavalu na more. Ni tamo nije bilo obećavajuće jer je tamo tek kuvao jedan ogroman cb. Dođosmo na plažu, nigde nikoga. Čuvar

plaže nam zabranjuje kupanje zbog grmljavine. Cb je baš lepo napredovao, kao iz udžbenika.

Nakon sat vremena sve se promenilo, izvedri se, a ekipa se sjuri u vodu i poče na nekom dečijem ogromnom pontonu da izvodi sve ono što nije viđeno na ovoj plaži. Organizovana je jurnjava koja je trajala naredna 2 sata. Čudo da se nije probušio.

Slika: CB sa mamatusom

Slika: Ponton na naduvavanje je preživeo

Posle toga odosmo nazad ka Drami i selu Petrusi gde nam je bio kamp. Dušan i ja gledamo utakmicu u kampu na video bimu, onda na spavanje. Posle onog plivanja, spavalo se kao nikad do sada. Drama 21.6.2010. Sledećeg dana leđa odvaljuju, ali nema veze, izgleda da će se leteti. Odlazimo na start spremamo se. U dolini neka fabrika gume imala havariju, pa je već 2 dana požar kojeg ni kiša ne može da ugasi. Sve je crno od dima. Organiztor nam deli LIVE TRACKING uređaje, jer to je postao standard na jačim takmičenjima. Što zbog marketinga, što zbog bebednosti. Vetar je malo jači, a kumulusa već ima na zapadnoj strani. Ipak je rano za toliko kumulusa. Već znamo da to nije dobro i da će kasnije biti jači razvoj.

Slika: pogled sa starta ka SW

Zadatak:

D03 take off 1200m

B17 Start CYL 12km ENTER

B17

A03

B16

B22

B19

A03 ESS 1km ARR

A03 LINE GOAL, TOTAL 61,3km

Slike: Zadatak 1 je planiran na jugozapadnom delu letelišta

Startujemo Dušan i ja, uz male poteškoće na startu. Obojica smo pali pri poletanju, ja pošto sam zapeo nogom za neki kamen dok sam išao unazad, a njega je povukao jak vetar pa je jedva savladao krilo. Na kraju se malo upleo u moje kanape. Letimo zajedno, mučimo se sa vetrom isprekidanom termikom, i izlazimo u bazu, negde oko 1600mnv. Čekamo da se otvori cilindar, narednih 15 minuta, ali u tom čekanju gubim visinu, kao i dosta drugih pilota. Strašno, to mi se ponekad dešava, a ako startuješ trku sa slabim ulaskom u cilindar, onda si u problemu tokom cele trke. To mi se i desilo. Ali bez obtira na sve, krećem sa malom visinom, negde oko 1100m ka cilindru, posle overavanja, nalazim dobar stub, izlazim u bazu. Vetar je čeoni, krećem ka narednoj tački B17.

Slika: ka B17 koja je već u debeloj senci

Ispred mene bočno dosta pilota, nemaju baš veliku prednost, ali ipak nisam zadovoljan. Napredujem pravo preko ravnice ne bi li ih stigao, ne vrtim neke stubove. U povratku srećem Dušana, pa napredujemo dalje zajedno. Iza mene vidim Yasena, jer njegov novi MacPara Magus, je lako prepoznatljive limun žute boje.

Nizak sam, čak na 1000mnv , a Dušan je iznad mene. U daljini vidim da se neki

dave nisko, pa odlučih da ipak nabijem visinu sa prvim jačim stubom. To i radim,

izlazim u bazu, ali me crni kumulus povukao poprilično jako, tako da sam po izlasku

imao šta i videti. Ispod mene oblak, a pored oblačine većih razmera. Sve se

sastavilo. I to jako brzo.

Nemam vremena za strah, tražim neki nispon i u njemu zavrteh spiralu dok nisam

ugledao zemlju. Onda produžih napred. Iza mene sodoma i gomora. Čuju se piloti

na radio vezi, javljaju LEVEL 2, i jak vetar u dolini.

Počinju da javljaju i LEVEL 3. Brzna mi se smanjila na 5-10km/h. Odlično za proveravanje brzine krila. Gazim spid, da vidim šta ova moja Mantra može  Javlja se direktor takmičenja i prekida trku. Dole je jako nebezbedno. Inače na ovom terenu zna da probije vetar sa mora, koji može biti poprilično jak. Deluje do nekih 800m visine, ali danas se baš zaigrao. Mogu da stignem do A06, ali vidim da će mi biti bezbednije sleteti što pre pa taman i dalje od A06, koja je inače selo Petrusa, gde nam je i kamp. Na nekih 600mnv imam brzinu 0. Do jaja pomislih, sada znam što se ovo zove Drama.

Dušan, malo niže, ide u rikverc. Radim neke polu-wingovere, i slećem konačno. Na nekih 4-5km zapadno roka pljusak. Nisam se pošteno ni spakovao a već je stigao do nas nekoliko pilota koji smo tu sleteli. Vadim plastičnu vreću, stavljam na glajder i pešačim ka nekoj raskrsnici, dok kiša ubija po meni. Posle nekih 10 minuta, taman kada sam stigao do

raskrsnice stiže retransportni bus, u kojem ima milion pilota sa glajderima, iz kojih

se isparavala vlaga. Da nismo stigli tako brzo do kampa, umrli bi od vlage i toplote

u busu, jer nismo dali vozaču da uključi klimu koja bi nas onako mokre tek dotukla.

Hvala bogu, svi su piloti ok. Po dolasku u Petrusu, tek onda smo osetili jačinu Cb-a

koji je takvu kišu prosuo da ne poveruješ.

Posle u kampu, 2-3 šatora su bila u lokvi vode, potpuno potopljena. I to jedan Aleksov i Monikin, tako da su morali da menjaju poziciju. Moj Ferrino je suv (☺;), zahvaljujući Vladi Mariću koji ga je kao veliki poznavaoc šatora izabrao pre par godina u Beogradu, pa mu se ovom prilikom zahvaljujem.

Prođe ovaj Cb, malo se odmorismo od kiše, kad ono popodne još jedan. Dulence

(kako ga Antrax zove) i Antrax i ja, odosmo u Dramu na giros, pa posle na piće.

Drama, 21.6.2010.

Probudih se uz zvuk kiše po šatoru. Pa gde ćeš bolju romantiku od toga. Samo što

mi nismo došli ovde radi romantike. Današnji dan je otkazan. Moraćemo opet na kupanje... ili da se dosađujemo u kampu. Videćemo.

Jednu stvar definitivno savetujem svim letačima, AKO PLANIRATE DA IDETE U KOSOVSKU MITROVICU NA TAKMIČENJE, NE GLEDAJTE PROGNOZU. NEBITNA JE ZA DOBAR PROVOD!!!

K. Mitrovica su grad i ljudi kod kojih ću uvek da idem i odakle znam da ću se uvek vratiti prezadovoljan. Ako vas interesuje koliko sam leteo, pa ukupno za ceo vikend u vazduhu imam manje od 10min. Nedostatak sati u vazduhu, nadoknadile su druge aktivnosti :). Za ova pozitivna osećanja sa kojima sam se vratio, pre svega zaslužni su Martin i Čajo i ostala ekipa paraglajding kluba Sokolica, koji su se potrudili da se svi gosti i učesnici osećaju zadovoljno i ugošćeno.

U našu južnu pokrajinu smo stigli u petak uvece tj. u subotu rano ujutru oko 1h posle ponoći. Domaćin Martin nas je sačekao na ulici u Zvečanu, a idući ka njemu čuli smo poznate glasove Čačanskih letača koji su imali tu privilegiju da na takmilčenje dovezu jednog od šampiona Vidovdanskog kupa 2010 in memoriam Aleksandar Mihajlović, od koga su za tu priliku konfiskovali 30% novčane nagrade koju zasluženo osvojio 

Da se po jutru dan poznaje, govori i činjeniica da je posle pozdravljanja sa Martinom, Šomijem, Srkijem i Markom, prva stvar koja nas je dočekala bila je besplatno pivo i dobra muzika u lokalnoj diskoteci.

A tamo svi oni letački antialkoholičari koji se iz sve snage trude da zaista unište alkohol filtrirajući ga kroz svoje bubrege. Šta se dalje dešavalo u diskoteci, zaista ne želim da pišem jer pristup ovom sajtu i ovim tekstovima imaju svi pa i devojke, žene, majke letača. Uglavnom, dobri domaćini, dobra muzika, ogromna količina pozitivne energije, besplatni pivo i junski ispitni rok, epilog priče ostavljam vama da zaključite.

Smeštaj takmičara bio je u studentskom domu paviljon br. 2, koji je na žalost bio prazan (studentkinje su otišle na vreme) i nalazio se skoro u samom centru K. Mitrovice. Studentska menza u kojoj smo imali obroke, bila je u neposrednoj blizini. Najteži trenutak takmičenja bilo je Čajino "buđenje" nas "antialkoholičara" koji smo žmurili čitavih sat ipo vremena.

Posle doručka, otišli smo do kafane, koja se nalazila pored sletišta, odakle se kretalo na start. Prevoz na start vršio se čuvenim pinčevima koje su pozajmili prijatelji iz PK Golija iz Raške i PK Eol iz Kraljeva (Zoki, Braca, Marko svaka čast) i džipovima.

Na samom startu, situacija nije bila obećavajuća jer je bukvalno kuvalo na sve strane, a nedaleko iza nas padala je kiša. Većina pilota, koja još nije "uvežbala" bežanje od razvoja (pa i ja među njima), očekivala je odlaganje starta.

Medjutim, veliki mag Srpskog paraglajdinga Zoran Petrović - Gugi i jedan od njegovih nasledika Martin, poleću kao sonde i daju predlog da se start ipak otvori što se i učinilo. Oko 40 pilota, uspelo je da poleti i sleti u dve serije,  što je bilo dovoljno da se takmičenje proglasi uspešnim. Iako su se sva poletanja i sletanja završila bez i jedne najmanje povrede, na sletištu su bile dežurne ekipe hitne pomoći spremne da reaguju u njabržem mogućem roku.

Posle samog završetka druge serija, olujni oblak nadvio se iznad strarta i cilja, i uz zvuge grmljavine, posuo kapljice kiše po najsporijim letačima. Zadovoljni ali umorni, otišli smo u sobe pod tuš i odmor, posle kojeg nas je čekalo dugo i naporno veče.

Nakon organizovane večere, i odigrane partije žmurki u kojoj su učestvovali momci od 40 i nešto, 30 i nešto i 20 i nešto godina, koju su propratili svi lokalni klinci i po nekog od skrivača "ocinkarili", otišli smo u Diskoteku Viva, u kojoj je organizator obezbedio besplatno pivo i slike sa takmičenja na projektoru.

Izuzetno mi je žao devojaka koje su se doterale za tu priliku, jer im pored slika sa letenja, niko od prisutnih letača nije ukazao pažnju.

U jedan sat posle ponoći, kada prestaje rad klubova u K. Mitrovici, kompletna ekipa letača, preselila se u dobro poznati klub u Zvečanu u kojem su ostali do ranih jutarnjih sati. U medjuvremenu, našem najboljem mladom letaču Vladimiru Bačaninu - Vlajku, bio je 26 rodjendan, koji je proslavljen na Mićku svojstven način. Vlajko ali i nevine žrtve koje su se igrom sudbine nalazile pored njega, ostale su polivene pivom u znak neizmerne Mićkove sreće jer je njegovo novo nakonče upisalo još jedno leto u svoju krštenicu.

Ponovo teški trenuci (ili trenutci, jebem li ga) za letače, jer je sledilo buđenje za doručak. Neki su se kao zombiji dogegali do menze, a neki su bili primorani da toksine unete u organizam prethodno vece, pod hitno bez odlaganja izbace iz sebe.Nakon toga, organizovano smo svi zajedno krenuli ka kafani na sletištu gde su organizatori utvrdili da je vetar na startu izuzetno jak i da neće biti letenja.

Usledila je ceremonija dodele nagrada najboljima i zatvaranja takmičenja na kojoj su završnu reč dali organizatori, predsednik vazduhoplovnog saveza Kosova i Metohije i Dejan Mihajlovic, brat pokojnog Aleksandra Mihajlovića  u čiju čast je i održan ovaj kup.

Organizator je obezbedio takmičenje i nagrade za dve kategorije krila. Prva kategorija bila su krila DHV 1, 1-2 i 2 a druga DHV 2-3 i takmičarska krila. Trojica najboljih dobili su medalje, pehar i novčane nagrade.

Plasman u I kategoriji:

1. Marko Peković

2. Dušan Simović (Crna Gora)

3. Miroslav Perović

Plasman u II kategoriji:

1. Martinović Dragan

2. Bačanin Vladimir

3. Dudić Predrag

Posle čestitki najboljima, usledili su pozdravi i obećanja da ćemo se videti sigurno i naredne godine na istom mestu, ali da ćemo pre toga, zajedno obići sva ostala takmičenja i na njima nastaviti sa aktivnim uništavanjem alkohola i poboljšanju prirodnog priraštaja naše male zemlje Srbije. Mala zemlja, ali veliki ljudi!

Čestitam organizatorima koji su uspeli da održe takmičenje i da okupe ljude iz cele zemlje i republike Srpske i Crne Gore u tako velikom broju s obzirom da vremenske prilike nisu bile na njihovoj strani. Takođe želim da se zahvalim porodici pokojnog Aleksandra Mihajlovića koja je smogla snage da podrži ovakav događaj i pored velikog bola koji su doživeli pre tačno 4 meseca.

Kažu da piloti ne umiru. Oni samo nekuda odlaze i ne vraćaju se.

Aleksandre, neka ti je plavo nebo!

Dragi drugari piloti,

Aeroklub iz Pirota, sa zeljom da obnovi svoj rad i pocne sa promocijom parglajdinga u regionu, organizuje revijalno takmicenje za vikend 12-13. jun 2010 u dve discipline: prelet i precizno sletanje. Glavni cilj je promocija paraglajdinga, aktiviranje terena na Staroj planini sa velikim potencijalom i naravno, pre svega, lepo druzenje.

U zavisnosti od vremenskih prilika jednog dana ce biti odrzano takmicenje u preciznom sletanju a u drugom u preletu. Sletace se u gradu, a prelet ce biti koncipiran tako da se moze da se gleda iz samog grada - ocekujemo puno posetilaca i medijsku pokrivenost. Za sve takmicare bice obezbedjen besplatan smestaj za noc subota-nedelja, uzina i vecera u subotu, dorucak i rucak u nedelju, prevoz do starta i tokom takmicenja.Takodje, obezbedjena su ambulantna kola i podrska policije (morate da budete dobri )

Nagrade (za obe discipline posebno):

prvo mesto - 150e

drugo mesto - 100e

trece mesto - 50e

Bice jos puno nagrada i poklona iznadjenja za sve ucesnike. Kotizacija je 10e. Broj mesta je ogranicen (30-ak pilota) tako da je najbolje da se svi zainteresovani prijave sto pre. Mozete da se prijavite ovde, na pm ili meni na mob: 069/320-6003. Opet, za sve dodatne informacije mozete se obraiti meni na gore navedene kontakte. Ocekujemo vas da dodjete i isprobate terene na prelepoj Staroj planini. Dobar provod i druzenje su zagarantovani Kao sto sam rekao, cilj je promocija praglajdinga tako da vas dolazak pomaze razvoju sporta. Pirot u okolini ima odlicne terene, puno startova skoro za sve smerove vetra. Ceo region je vrlo termican. Visinska razlika na terenu sa kog ce se leteti - Crni vrh je 700m. U okolini postoje startovi sa visinskom razlikom i do 1000m.

Pozdrav,

Marko

 Abtenau, Austrija, 5. jun 2010.

Odlazimo na Tratberg, start sa koga svi mogu istovremeno da startuju. Danas najavljuju visoku bazu, i suvu termiku. Baza će biti preko 3,000m. Task komitet zadaje ludački zadatak, iako je zadnji dan tamičenja. Trka 141km i to u trouglu.

Take off D07 window open at 12,00 closed at 12,45

Start cyl D07 2km EXIT at 16,00

T1 B84 2km ARR

T2 B28

T3 B36 1km ARR

ESS A01 1km arr

GOAL A01 total 141km

Startujemo, svi na vreme, kako bi se dobro pozicionirali. Vetar već okreće oko 12h na leđni i polećemo Dušan i ja po takvom vetru. Sve je dobro, overavamo dobro i startni cilindar, i idemo ka Dahštajnu. Sam pogled ka tom glečeru, ledi krv u žilama. Stižem dobro pozicioniran na njega, vidim iza mene Mlađu i Vlajka, bežim im nekih par minuta. Prelazimo neko sedlo na

Dahštajnu sa NW strane kako bi se našli na njegovoj južnoj osunčanoj strani. Tamo nas čeka ludilo jer je to zavetrena strana i može biti mnogo jako, i toga se najviše i plašimo. Spid sam i zaboravio kako se koristi, ne pada mi na pamet, jer kad naiđeš na stub, kreće turbulentno izuvanje.

Slika: Dahštajn deo južne strane

Dolazim nad vrh neke žičare i jezera kojeg smo obilazili pre neki dan dok je bilo vetrovito. Mislim se, jebo vas Panorama View i 15 EUR koje ste tražili za žičaru, odave vidim sve živo... mada ne mogu baš mirno da gledami uživam ;). Ispod stene i useci, sve zajedno isprepleteno sa snegom i ledom. Strah da pogledaš. Vrtim stub zamišljam da nisam tu, a o kolapsu

ne smem ni da razmišljam. Ovde rezerva nema smisla. Zato u Alpima treba imati Vonblon, upravljivu rezervu.

Prelazim na južnu stranu, napredujem ka prvoj tački, nisam prešao ni 30km a već me boli vrat i leđa. Trbušnjaci pucaju. Vrtim oštro, jer jedino tako mogu da savladam glajder kada je jak stub.

Slika: pored stena

Tu smo Mlađa, Vlajko i ja, Gugi je tu negde, ali ga ne vidim, a Dušan je verovatno

napred, neki km. Letim tako, hvatam fotoaparat, iako mi se ne pušta komanda ni sekund, ali ipak, ovo se retko doživljava. Dahštajn izgleda kao iz bajke. Odjednom mi jedrilica prođe

ispod nogu na 20m i to iz suprotnog smera!

Slika: no comment

Posle sam video još minimum 10 jedrilica. Ljudi odvaljuju od letenja. Mislim se lako je vama, vi začas pobegnete iz problema, dok mi se mučimo kao ludaci. Vlajko me polako prelazi, ka prvoj tački. Posle te tačke, prelazi me i Mladen, letim dekoncentrisano, vrat me odvaljuje. Preleteli smo  nekih 56km, a do sledeće tačke ima još 44km. Da ne poveruješ. Idemo ka tamo, nas trojica, skoro da se i ne razdvajamo. Međutim pravim grešku, jer na prilazu ka toj tački pravim luk, misleći da će raditi konvergencija u nekoj raskrsnici dolina, a Vlajko i Mladen idu ravno na tačku. Nije radila konvergencija, i gubim značajnih 150m visine, i u dolasku na mesto gde Vlajko i Mladen pronalaze stub, isuviše sam nizak i bauljajući

iznad nekih dalekovoda, kojih ima milion u uskom useku, slećem u blizinu mesta Ramstadt. Preleteo 93,5km.

Njih dvojica lagano dobijaju na visini i overavaju tačku i kreću ka sledećoj tački, a

ja lagano pakujem glajder u travi od 70cm. Posle čujem od Gugija da je i on tu negde sleteo. Šajze! Napravio je isto što i ja. Napravio je luk, ali od strele ništa. Luca Donini završava trku maestralno, 2km ispred prve grupe. Hotelijer i vikend letač iz Italije ubija načisto.

U golu je već nekoliko pilota, a među njima i mali rumun Alex. Sleće u spirali, dole

ga dočekuju roditelji. Stiže i Dušan, dakle, stvarno je super leteo i svaka mu čast! Mnogo je doprineo uspehu cele reprezentacije. Mladen ne dohvaća zadnju tačku i sleće na 127km dakle 14km pre gola. Vlajko strpljivo pegla neku padinu i konačno hvata bombu od stuba, jer je već prošlo 18h, pa tih 5m/s nije mala stvar. Uspeva da overi zadnju tačku i lagano stiže u cilj. Važni bodovi za reprezentaciju Srbije. U mom povratku autobusom, imao sam slične stresove, kao i na Dahšajnu, jer je vozač gledajući u nebo zamalo sleteo sa puta. Posle je promašio nekog pilota na putu, pa smo se morali vraćati nazad, ali da ne bude monotono, ludak je okretao

autobus na krivini usred neke klisure za 180 stepeni. Rekoh, Bože što nisam sleteo u cilj, da ne gledam ovo :-D. 

Svi smo raspadnuti, spremamo se za proglašenje pobednika koje će biti na trgu, a sutra ujutro idemo nazad za Srbiju. Vlajko kaže da od večeras neće više sanjati neku sisatu debelu švabicu koju je sreo u kafiću, već samo Dahštajn. Više ga pali.

Sve u svemu, zadovoljni smo učinkom, kvalitet naših takmičara je velikom usponu,

o tome svedoči da je nas 5 u mogućih 15 zadataka završilo 10, što nije uopšte malo. Ohrabruje činjenica da imamo dobar mladi kadar koji treba da bude okosnica

tima u budućnosti.

Slika: Reprzentacija Italije prvak Evrope  

Slika: 1.Luca Donini ITA, 2. Schalber Alex  AUT, 3.Luckos Rafal POL

Srbija:

32. Dušan Đorđević

86. Petrović Zoran

87. Ovuka Željko

96. Nikolić Mladen

121. Bačanin Vladimir

Željko Ovuka

Pojedinačno

pos. name nat. glider   T1      T2     T3 TOTAL

1 Donini Luca ITA Ozone Mantra R10.2 906   1000  998 2904

2 Schalber Alex AUT Ozone Mantra R10.2 882   931    961   2774

3 Luckos Rafal POL Ozone Mantra R10.2 908   923    933 2764

4 Bærheim Anders NOR Ozone Mantra R10.2 874   967    895 2736

5 Valic Aljaz SLO Niviuk Icepeak 4 NS 856   925    910 2691

6 Biasi Christian ITA Gin Boomerang 7 866   871    950 2687

7 Oberhauser Joachim ITA Ozone Mantra R10.2 863   982    828 2673

8 Wyss Stefan SUI Niviuk Icepeak 847   881    943 2671

9 Tamegger Christian AUT Gin Boomerang 7 906   856    899 2661

10 Caron Jean-Marc FRA Niviuk Icepeak 4 867   894    893 2654

Pojedinačno žene

pos. name nat. glider   T1     T2    T3       TOTAL

1 Slivova Petra CZE   Niviuk Icepeak 3 763   803   625 2191

2 Houdry Elisa FRA   Niviuk Icepeak 4 724   804   634 2162

3 Kuhnová Renáta CZE   Axis Mercury 3   740   554   698 1992

4 Strasser Regula SUI     Niviuk Icepeak Biotech, 726   718   419 1863

5 Slunka Marion AUT   Swing Stratus 8   677   209   506 1392

6 Olexina Marina RUS   Gin Boomerang 7 657   154   501 1312

7 Cameron Kirsty GBR   Advance Omega 8 566   639   633  1268

8 Overlie Trude NOR   Ozone Mantra 479   244   250 973

9 Ciurea Monica ROU   Nova Triton 529   150   263 942

10 Dathe Yvonne GER   Nova Triton 592   162   181 935

Eikipno

1 ITA 5712

2 AUT 5541

3 SLO 5444

4 FRA 5442

5 GER 5342

19 SRB 4514

MOMCI ČESTITAMO!!!

Djordjevic Dusan 42. GOAL 134,34km 4:33:15

Bacanin Vladimir 78. GOAL 134,34km 5:50:27

Nikolic Mladen 97. 127km

Ovuka Zeljko 121. 93km

Petrovic Zoran 121. 93km

Svaka cast Dusane!!! Pokazi matorcima kako se to radi. Vlajko idemo popravljamo sezonu. Popij jedno i ima da letis. Vlajko za tebe je pivo, kao sto je za Popaja spanac. Ajmo momci jos malo. Drzite se. 

zvanican sajt

javascript:mox();

Mladen traži da se Vlajko izbaci iz reprezenacije jer je dotakao dno. Juče su išli u

neki kafić, verovatno je u bunilu napadao neku nevinu austrijsku polovnjaču.

Nadamo se da je zapamtio kako izgleda, a ne kao prošli put u K.Mitrovici.

Videćemo. Ionako još nije dobio „permit to fly“ od Niviuka

Abtenau, Austrija, 4. jun 2010.

Kiša je oped paduckala u toku noći, tako da je ujutro oblačnost bila do zemlje.

Vlaga na sve strane. Budim se u 7h, a na mobilnom poruka od organizatora da će

brifing za tim lidere biti u 10h. Postoji neka najava da će suvi vazduh sa NW da se

probije i otera ovu vlagu, ali i da će biti malo jačeg vetra. Na brifingu organizator

najavljuje mogućnost trke, ali se još ne zna na koji ćemo start. Uglavnom,

zasigurno idemo na Bišling ili Trateberg u 12h.

U podne saznajemo da idemo na Bišling, to je onaj manji start, na koji se ide

gondolom, i gde uglavnom dirigovano startujemo po uspehu iz prethodnog zadatka.

Stižemo gore, a baza ispod nas, ali se sve polako otvara i sunce greje posle

nekoliko dana kišurine. Task komitet određuje trku od 66,8km. Prozor se otvara u

15,10.

Take off D08 window open at 15,10 closed at 16,00

Start cyl B12 8 km ENTER at 16,00

T1 B12 2km ARR

T2 B84

ESS A70 1km arr

GOAL A70 total 66,8km

Slika: Žeki (SRB) i Tomas Brauner (CZE)

Vlajko poleće među prvima, i olako stiže do baze, koja i nije nešto visoko iznad nas,

otprilike na 2000m. Polako kako se približava otvaranje cilindra baza se povećala

na 2150. Dušan je uz stene na vrlo dobroj poziciji, a mi ostali smo ispred starta na

samom rubu cilindra.

Slika: Start Bišlinger i gomila pilota pred otvaranje cilindra

Ulazim u cilindar možda 3 sekunde posle otvaranja starta i rokam samo pravo ka

B12 do koje imam još 6km. Na nekih 4km do tačke na safety frekvenciji se javlja

neko i objašnjava da je jedan pilot udario u stene, i da je povukao rezervu.

Vlajko posle objašnjava da je pilot imao sve moguće probleme sa svojim Niviuk

Icepeakom 4. Radi se o francuskom pilotu, koji je posle pao sa rezervom na

okomite stene, pa se od njih odbijao 3-4 puta i tako sa rezervom pao na šljunkoviti

deo planine, između stena. Direktor trke poziva helikopter ali nakon javljanja pilota

da je živ i da je „samo“ slomio ruku, helikopter je opozvan, a pilot je posle 1,5h

silazio ka dnu planine.

Slika: Na stenama iza je frnacuski pilot bacio rezervu

Gubim prvu gupu, koja je već overila prvu tačku, i krenula nazad, a ja vrtim neki

stub, kako bih posle overavanja prve tačke imao dobru poziciju. To mi se i isplatilo

kada sam se sa solidnom visinom vratio ka D08, i ubrzo sa Mladenom izvrteo bazu i

krenuo dalje, ka B84. To je tačka u planini, odnosno neki repetitor, ali do nje ima

dosta da se leti. U daljini vidim neke koji se dave, a prva grupa nalazi stub i lagano

ide ka bazi. Sustižem Gugija, na nekom brdu, a Mladen koji je bio uz mene

odjednom nestaje iz vidokruga. Kasnije saznajem da je otišao na drugu stranu

doline i tamo zaglavio.

Dušana nisam uopšte video, bio je uvek ispred mene, ne toliko daleko, ali ipak

ispred, sa prvom grupom.

Dušan je opet najbolji od naših, ali i jako dobar u ukupnom plasmanu. Stigao je u

17:51,11. Antrax je bolji od njega samo za sekund. Mali rumun, Alex stiže u

17:51,04, dakle 6 sekundi pre Antraxa. Pravo ludilo u golu.

Dušan je prezadovoljan današnjom trkom, rokao je do daske. leži mu teren i

glajder.

Ja stižem u 17:53,02 i cenim da ima nekih 30-50 pilota ispred mene.

Gugi je kako kaže leteo ziceraški. Sreli smo se u pre prelaska doline ka B84, svako

je imao svoju taktiku za prelazak te doline, a onda smo se opet sreli nešto pre B84.

Tu je Guja lepo izvrteo bazu, ali je posle išao sporije. Stigao je u 17:58,01

Mladen je zaglavio u nekoj dolini i stigao u 18:15.

Slika: Dušan u cilju

Slika: Žex u cilju

Slika: Guja u cilju

Slika: Mlađa u cilju

Vlajko je bio u odličnoj poziciji, prilikom overavanja prve tačke i cilindra. Pribio se

uz stene, i u povratku je bio dobar iznad starta, ali kasnije je ubrzao tempo i

zaglavio u dolini i iscureo nakon 22,4km. Tu je sletela i Marina Olexina, ruski

najbolji ženski pilot, a tu se negde parkirao i Vlada Compe iz Makedonije. Želja da

se popravi loš rezultat iz prvog zadatka se pretvorila u katastrofu, ali bio je dobar

pokušaj. Ko ne riskira taj ne dobija.

U cilju je oko 100 pilota. Hvala Bogu da je uspeo današnji task, a time i EP. Sutra

se očekuje baza na 3500m, i neko reče trka i od 100km. Upravo Dušan kralj interneta, donosi dobre vesti. On je danas 17.-ti, Željko 57.-mi, Guja 69.-ti, Mladen 90.-ti, Vlajko 139.-ti.

U overallu, kao reprezentacija smo 17.ti (od 33), Dušan 45.-ti, Gugi 69.-ti, Željko 72.-gi, Mladen 93.-ti, a Vlajko 139.-ti.

Željko Ovuka

VIDOVDANSKI KUP 2010 - Kosovska Mitrovica

in memoriam - Aleksandar Mihajlović

PRECIZNO SLETANJE PARAGLAJDERIMA

 19-20 Juna 2010 god. Paraglajding klub " Sokolica" iz Kosovske Mitrovice organizuje takmicenje u preciznom sletanju u cast nedavno preminulom pilotu Aleksandru Mihajlovicu, koji je inace i jedan od osnivaca Paraglajding kluba "Sokolica".

 Organizator je obezbedio:

 Besplatan smestaj i hranu za sve ucesnike. Smestaj je obezbedjen u studentskom domu u Kosovskoj Mitrovici.

Petak - nocenje

Subota – dorucak, vecera, nocenje

Nedelja – dorucak, svecani rucak

nagradni fond za obe kategorije (DHV2-3 competition i DHV1-2 DHV2).

DHV2-3 i competition

I mesto 150e

II mesto 100e

III mesto 50e

DHV1-2 i DHV2

I mesto 150e

II mesto 100e

III mesto 50e

 Transport, radio vezu, elektronsko merenje i obradu podataka, lanc paketi za oba dana, suvenir (majica ili …;), medicinska ekipa, medalje, pehare, diploma

Prijavljivanje:

Pozeljno je poslati prijavu elektronskim putem a u Kos. Mitrovici istu potpisati. Prijavu mozete naci na pg grupi.

Takmicenje je revijalnog karaktera tako da nije potrebna vazeca FAI sportska dozvola.

Kotizacija: 20 eura

Program takmicenja:

Petak 18. Jun 2010

Dolazak takmicara, smestaj, prijava, trenazni dan (obezbedjen prevoz)

Subota 19. Jun 2010 (Takmicarski dan)

08:00 – 09:00 Prijave takmicara, izvlacenje startnih brojeva i otvaranje takmicenja

09:30 Polazak na start

10:00 Pocetak takmicenja

17:00 Zavrsetak takmicarskog dana

20:00 Objava rezultata

Nedelja 20. Jun 2010 (Rezervni dan)

09:00 – 09:30 Okupljanje takmicara i polazak na start

10:00 Pocetak zavrsne serije

Maksimalan broj serija je 6, ukoliko se dovoljan broj serija odradi u subotu nedelja je planirana za zavrsnu seriju, dodelu nagrada (svecani rucak) i slobodno letenje (obezbedjen je transport do starta lanc paket, voda i retransport do smestaja).

Mesto okupljanja:

Okupljanje ce se vrsiti u studenskom domu u Kos. Mitrovici. Do Kosovske Mitrovice se dolazi Ibarskom Magistralom preko Raske posle 60 km skretanje Zvecan – Kosovska Mitrovica.

Zbog lakse organizacije takmicenja bilo bi pozeljno da svi takmicari dodju u petak vece. Podsecam da je smestaj besplatan.

Kontakt:

martintattookm@yahoo.com

ili na telefone:

065 441 41 41 - Martin

064 08 22 115 - Cajo

Naš brat, Djordje Prokić koji je nedavno otišao u Francusku trbuhom za kruhom, javio sa se izuzetno lepim vestima. Na lokalnom takmičenju u preletu, naš Djole je osvojio visoko drugo mesto.

place nom dist/temps points aile

1 Pierre WEISS 1h05mn43s (0km/h) 1000 U3 AirCross

2 Djordje PROKIC 1h14mn22s (0km/h) 852 ARES

3 Gregori GEREBTZOFF 1h16mn32s (0km/h) 835 Aircross Usport

4 Fabrice SIBILLE 1h22mn37s (0km/h) 794 ULTIMA 4 - AirCross

5 Jean-christophe FASSEL 1h23mn18s (0km/h) 789 OMEGA 7

6 Cedric GANTZER 1h23mn53s (0km/h) 786 Oméga 6

7 Laurent MOUNOT 1h24mn31s (0km/h) 782 boom 5

8 Daniel LARUELLE 1h24mn45s (0km/h) 781 Trapanelle

9 Vincent TREIBER 1h34mn16s (0km/h) 732

10 Florent EPAUD 1h53mn57s (0km/h) 651 Boom Sport S

11 Patrick ROYER 1h56mn26s (0km/h) 642 OZONE Mantra M2

12 Morgan JOBERT 1h58mn18s (0km/h) 636 Magus XC

13 Dimitri ANGONIN 2h13mn52s (0km/h) 585

14 Pascal PERRIN 2h14mn19s (0km/h) 584 MERCURY XS

15 Florence NGUYEN 2 h37mn16s (0km/h) 520 Aspen 2

16 Alicia HENRY 27.00km 410 Usport 21.5 m²

17 Francois BICHET 26.36km 403

18 Pierric MELLON 25.65km 395 golden

19 Laurent AGENOR 24.23km 378 Magic

20 Laurent GINGLINGER 17.36km 293 Niviuk Artik2

21 Didier TURSIN 16.81km 285 Addict2

22 Fabien DOFFIN 14.12km 250 Swing Astral 6

23 Rene CISAMOLO 12.21km 223

24 Stephane MEYTADIER 12.16km 223

25 Rémi ROCHE 11.91km 219 Gradient Aspen 3

26 Christian FUHRER 9.21km 180 icepeak xp 24

27 Marie-paule JACQUES  7.90km 160 Gradient Avax XC2

28 Fabrice HELMBACHER 7.71km 157 UP - Summit 2

29 Benjamin DECARREAU  3.07km 78

30 Mustafa BEDDEK 1.86km 53

31 Sylvie MOUNIER 0.00km 1 Usp FR

32 Marc FRUHAUFF 0.00km 1

open Herve CORBON 1h04mn14s (0km/h) 998 Ultima 4 - AirCross

open Stephane BENOIT 1h07mn46s (0km/h) 899 UP Trango X-light

Zvanicni sajt javascript:mox()

Djole svaka čast, samo napred. SRBIJA DO TOKIJA

Abtenau, Austrija, 30. maj 2010.

Kiša, jak vetar, kumuloninbus, prejak razvoj. To su današnje meteo pojave koje su

nas naterale da sa rumunima, bugarima, makedoncima odemo u obližnju banju u

Nemačkoj (60km od Abtenau), i tamo provedemo dan. Dolazimo na zakazano

mesto, tj. na Sparov parking. Kad ono tamo rumuni kruže sa dvoja kola oko

bandere koja je na sred parkinga, simuliraju termički stub. Šta reći, danas je levi

krug, priključujemo se i mi. Eto i makedonaca, prekidamo kruženje i odlazimo ka

banji. Stanice uključene, usput se prozivamo.

U banji smo ubrzo bili zapaženi od momaka i devojaka koji čuvaju red na bazenima,

i spašavaju utopljenike. Skakali smo, vrištali, gurali se i tukli. Banja je vrhunska,

ima nekoliko bazena, neki sa hladnom vodom, neki sa vrelom, neki sa osrednjom,

neki veći, neki manji, neki sa vodopadom, drugi sa mehurićima, treći sa

simulacijom brzog strujanja vode. Ali ipak najjači je bio tobogan, u koji kada uđeš

imaš osećaj da si u nekom svemirskom brodu. Pale se neka svetla, blicevi i slično.

Svi se normalno spuštaju, ali kada mi dođemo na red onda nastupa parada

vrištanja, zapomaganja, glupiranja. Bazeni odjekuju našim vrištanjem, kao plašimo

se i slično. „Oh, my Gooood, I cannot beleive it, oh, my Goood“ – odjekivalo je na

sve strane. Čuvari se skupljaju oko nas i samo odmahuju glavom, ali ne mogu

ništa. Šta će, plašimo se, ne mogu zbog toga da nas izbace.

Onda se preselimo pod vodopad na spoljni bazen. Roka kiša, a nas 16 se guramo

tu, slikamo se, potapamo. Niko drugi ne može da priđe. Dno. Onda se isključi

vodopad, uključe se mehurići. Svi se selimo u taj deo bazena i idemo opet nanovo.

Ne zna se ko je gori. Rumuni ili mi. Mrtva trka.

U slanoj sauni neka baba zamalo da sedne Vlajku u krilo, nije ga valjda videla, što

iz staračke slabovidosti, što iz toga što je Vlajko mali i nevidljiv. Opšti smeh. Ceo dan smo proveli na bazenima, vraćamo se kući, da vidimo da li je Gugi ok, jer

jedino on nije išao, odmarao čovek leđa, bole ga, a i malo da odmori od svih nas

Kaže neko je uhvatio malo dobrog vremena, i leteo, ali bilo je kratko. I on je hteo

ali dok je otišao do obližnjeg starta sve se promenilo i okrenula leđa. Jbg.

Abtenau, Austrija, 31. maj 2010.

E, danas na brifingu ludilo. CIVL traži od svih pilota dokumentaciju za „load test“ i

odobrenje za letenje competition krilima od strane proizvođača - „permit to fly“.

Mnogi to nemaju, pa nastaje frka, ali FAI je neumoljiv, to je u skladu sa pravilima,

pa će morati svi to imati.

Slika: Ozone Team (Russel Ogden, Armant Luc-konstruktor, Calvo-team leader UK)

Danas ko hoće može do starta da ide da pravi Sneška Belića. Vidim na obroncima okolnih brda novi sneg pao. Nema ništa od letenja, sigurno sledeća 3 dana. Ciklon iznad nas, ubi šakama.

Organizator organizovao danas neke 2 mogućnosti za druženje. Prva, da se ide u banju. Mislim se, „E da ste vi nama živi i zdravi, pa nas kad vide tamo, ima da nam plate da ne ulazimo“.

Druga opcija je da obiđemo neki rudnik soli i da platimo 16 EUR po osobi, pa posle

toga da obiđemo glasoviti Hangar 7, mesto pored aerodroma u Salzburgu gde Red Bull ima sve svoje eksponate i „fancy“ kafić, i restoran.

Mi se organizujemo sami, uzimamo auto i idemo u taj Hangar 7 sami. Ne treba nam

taj rudnik soli, to možemo i u Tuzli da vidimo, idemo da vidimo šta je to u tom Hangaru 7.

Stvarno smo se pozitivno iznenadili, ima 3 helikoptera, nekoliko aviona, 10-ak

formula, par motocikala, i ostalih eksponata. Tu su i ona krilca sa kojima je mislim

Majk Kung preleteo La Manš, ili neko njemu sličan (ne po drozzi!). Slikamo se, razgledamo, i onda odlazimo do nekog šoping centra.

Tamo je bio najzanimljiviji sexy shop. Zezali smo se malo i onda polako nazad u Abtenau. Kiša nije prestajala u međuvremenu, a izgleda da i ne namerava. Napolju 5 stepeni. Radijatori rade, kablovska takođe, Dušan večito na internetu.

Pije se poneki zaostali Red Bull, iz lunch paketa.. pa gde ćeš bolje!?

Stvarno uredno!

Abtenau, Austrija, 1. jun 2010.

Kiša i spa opet. Samo danas odlazimo u obližnji Golling na kupanje i zezanje. Organizator nam plaća 2/3 karte, a mi preostalih 5 EUR. Kolika je cena pune karte? Tobogan malo duži od onog prethodnog, ali ipak se odlučujemo na igranje košarkeu vodi. Dobijamo dva koša raspoređujemo se i spoljnom bazenu. Igramo „vodeni“basket na kiši. Rumuni protiv nas. Po jedan makedonac na obe strane.. Nastaje ludilo, klanje, davljenje. Odvaljujemo rumune bez problema. Ipak smo mi svetska

velesila i vaterpolu, a i košarci. Vraćamo im za onaj debakl u pant ball-u kada je bilo EP u Nišu. Prepričavamo događaje iz tih vremena, a naroćito onaj kada je Dutko napao Moniku...

Posle odlazimo na poziv rumuna kod njih na večeru. Stefan je pripremio salatu, Adrian rižu i piletinu. Pije se vino i pivo. Stvarno se lepo slažemo sa rumunima.

Abtenau, Austrija, 2. jun 2010.

Kiša ceo dan. Okolni potoci se pretvorili u nabujale reke, a reke povisile vodostaj i preteći ključaju. Nema ni onih raftera, ni kajakaša koji su se ovih dana spuštali niz vodu. Ceo dan smo u kući, sve do večeri. Vlajko sprema pasulj, a Dušan mupomaže. Ostali sufliraju, kako bi trebalo da se stavi poklopac na lonac, Vlajko ima neku svoju teoriju, Gugi spominje kondenzaciju. Toliko

posla oko pasulja. Plan je da pozovemo rumune na večeru, ali organizator je pripremio tog dana roštilj, odnosno pomerio plan za danas, pa će pasulj ostati na ringli do sutra.

Uveče smo imali večeru u čast pilota, gde smo uz zvuke lokalnog benda na kraju počeli da plešemo i igramo. Na deset pilota dođe jedna žena-pilot, pa je bilo zanimljivo gledati. Ipak, srbi su pokupili sve žene uz sebe, tako da nas sada ovi ostali još više mrze.

Abtenau, Austrija, 3. jun 2010.

Jutos brifing malo kasnije, tj. u 11h. Danas kiša staje, ali će biti još teških i niskih

oblaka. Možda popodne bude ok za letenje, ali ne dovoljno i za zadatak. U toku noći

će biti još malo kišice, a sutra posle podne ima šanse za zadatak. Nadamo se i mi.

Ko ne veruje neka pogleda prognozu:

Danas idemo pešice do nekog velikog vodopada. Čisto da nam prođe vreme. U kući

smo se već ucrvali. Aj..

Željko Ovuka

 Abtenau, Austrija, 27. maj 2010.

Danas snije bilo zadatka usled loše prognoze. Ceo dan će padati ćuskije. 

Abtenau, Austrija, 28. maj 2010.

Danas startujemo sa Tammager starta, po prvi put. Prognoza je očajna, ali imamo

mogućnost da između dva brza hladna fronta uhvatimo period dobar za letenje. Odlazimo na vrh. Svi se raspoređujemo kako ko gde hoće jer start može da primi svih 150 glajdera istovremeno.

Slika: Tammager start

Slika: „Hoćemo li ih karati danas?“

Obližnja šumica uskoro postaje WC širih razmera, jer nije lako gledati u stene i brda

koja nas očekuju, kao i sumorne oblake koji dolaze sa juga. Na pilote to deluje kao Probavita. Toalet papir je najtraženija roba.. Brifing je bio jako brz i organizator postavlja zadatak:

Take off D07 window open at 12,00 closed at 12,45

Start cyl B51 22 km ENTER at 12,30

T1 B51 1km ARR

T2 B29

T3 B36

ESS A01 1km arr

GOAL A01 total 56,5km

Startujemo svi.

Oko 100 pilota čeka u startnom cilindru u kumulusu koji ih lagao usisava, pa onda

malo beže napolje, pa se opet vrate pod njega kada malo izgube visinu. Većina ih je oko pola km unutar cilindra i minut pred otvaranje trke polako se većina vraća na obod cilindra, a ja malo kasnim. Svejedno trka je počela i na par kilometara od starta pravim grešku, jer sam

zavrteo par krugova nekog stuba, i pritom propustio možda 40 pilota da me pređe. Posle ih je teško bilo stići, jer ni sam ne koristim prednosti glajdera kojeg imam. Ali

dobro, nisam nezadavoljan. Sve do 100-og mesta za mene je ok.

Prelazak iznad jednog vrha bio je lep i zastrašujući, jer ne daj Bože tu da se nešto

desi, jer tu ni rezerva ne pomaže. U daljini neka jezera. Prelepo. Vadim aparat i snimam koliko mogu.

Slika: „Šta reći a ne zaplakati “

Dušan je danas bio najbolji od nas, ali i sveukupno je bio dobar. Svaka mu čast, glader mu je nov, još neispitan, ali ga vozi jako dobro. Bio je stalno između prve i druge grupe. Prva mu je bežala za oko 2-3 kilometra. Zadnji glajd mu je bio oko 16km dug, što je jako dobro.

Gugi je bio drugi od nas. Iako ima relativno staro krilo, ne da se Guja, vozi ga super. Nije mogao dovoljno da pritišće spid, zbog bolova u leđima. Opreznije je leteo, nego inače.

Slika: Guja ulazi u cilj

Žeki Čen je treći. Loš ulazak u startni cilindar, odnosno morao sam se vraćati nekih

300m nazad u gomilu koja je krenula ka meni. Posle je sve bilo ok, veća mana je

loše korišćenje spida, jer nedovoljno poznajem krilo, i malo je frka zbog prethodnog

incidenta kojeg je imao Biondić Damir sa svojim trolinijašem. Naime njemu se krilo

potpuno raspalo u prethonom zadatku, kada je morao povući rezervu. Tada je imao

frontalac, proletanje pored krila, kada mi je A galerija linija popucala a krilo

pocepalo.

Slika: Žex u cilju

Slika: Mladen u cilju

Mladen je četvrti. Spor je bio jer je na samom startu zabrljao nešto sa krilom , odnosno kasnije je startovao. Kaže da je kao k.... leteo. Šta reći.. Vlajko je bio neko vreme sa mnom, a pogotovo od pola trke. Bio je malo ispred mene, ali sam ga stigao pred predzadnjom tačkom, jer se malo zaglavio na jednom brdu. Posle smo imali mrtvu trku od zadnje tačke ka cilju, samo što je on bio nekih

100m ispod. Prestigao sam ga 1km pred ESS, a on je onda imao problem da pređe

preko neke šume, zobišao je bočno, ali nije dokačio ciljnu liniju. Sleteo je na neku

padinu, malo nastavio da trči, a gomila pilota koja je već bila u cilju navijala je iz

sve snage. Ludilo.

Slika: Vlajko sleto na padinu posle prelaska šume, a 100 ljudi skandira „Run, run, go, go..“.

Mnogo pilota je u cilju, pristižu još neki, a nekoliko ih je sletelo pre šume blizusamog cilja.

Sve u svemu dobar dan za naše pilote. Napredak je očigledan, niko više ne pita gde si sleteo, već za koliko si stigau u cilj.

Željko Ovuka

Slika: Velika vlaga polako ide na gore, na bočnimplaninama već se formirali ogromni kumulusi.

 Abtenau, Austrija, 25. maj 2010.

Na pilot brifingu koji počinje svakog jutra u 8,30 skupimo se svi tim lideri iz svih

zemalja i dogovoramo se oko svega što se tiče takmičenja, a organizator nam

saopštava svoje planove. Iako je vetar razarao po prognozi a i uživo, Austrijski domaćini nam rekoše da idemo na Bišling start jer nikada se ne zna..

Dođosmo tamo a ono od 8-13m/s na startu. Treba napomenuti da je start u

zavetrini od nekog velikog planinskog masiva, što znači da je gore, u vazduhu još

mnogo jači. Da nije ovog vetra sve bi bilo idealno. Kumulusi na sve strane..

Svi se vratismo nazad u Abtenau, a Mladen balkanski tigar, peške krenu putem

planinskog venca nazad ka Abtenau. Ima sigurno više od 20km pešačenja, po

raznim gudurama, tako da je krenuo u 13h, a stigao u 19h. Sreo je usput još neka

tri manijaka, pa su svi zajedno išli bespućem. Najgore je što niko od njih nije znao

put pa su dolazili do nekih stena i spuštali se niz njih.Mi ostali smo se organizovali i obišli glečer Dahštajn, i glečersko jezero ispod njega.

Na povratku u Abtenau vidimo nekog pilota koji je jedini leteo ovog vetrovitog

dana. Bio je to Antrax, znači nema dalje... danas su balkanci j.... kevu.

Posle je bila organizovana „welcome diner“ u Abtenau. Čekamo bolje vreme i nadamo se dobrom letenju.

Abtenau, Austrija, 26. maj 2010.

Prognoza nije obećavala. Na tim lider brifingu organizator je ipak dao mogućnost da

če u nekom podnevnom periodu koji će trajati 2-3 sata biti male mogućnosti za

task.

Odlazimo na start Bišling, 1843m. Čekamo, a u dolini oblaci. Ništa nije govorilo da će biti trka. Oko 12h poče i kiša. Na obližnjim vrhovima se natovariliteški oblaci. Većina pilota odlazi sa vrha gondolom ka autobusima koji su čekali. Već sam se spakovao u autobus i čavrljao sa Karlom Bonačićem, kada neki piloti se počeše vraćati gore na start. Navodno nije organizator rekao da je task otkazan. Ipak, Gugi i ja i još nekolicina pilota ostadošmo dole. Sa nama i Luca Donini, kralj preleta. Salstrom Ari i još jedan finac igraju onaj penzionerski šah sa ogromnim figurama, a mađar Galamboš i ja im sufliramo  Gugi leškari. Posle pola sata šalju nam poruku da dođemo gore. Jbg, izgleda da će biti zadatak.

Stigosmo gore, a ono trka već određena.

Take off D08 window open at 15,05

Start cyl D08 5km EXIT at 15,35

ESS A70 1km arr

GOAL A70 total 45,2km

Nas ubija loša pozicija na WPRS listi jer je dirigovani start. Vlajko poleće prvi jer je 223. na WPRS, zatim mi ostali jer smo između 450-og i 520-og mesta na WPRS. Praktično za ovakve trke gde se sve radi na brzinu to nije dobro jer između prvog poletanja i otvaranja trke ima samo pola sata a ima 150 pilota. Može da se postavi 7-8 krila istovremeno, ali poleće jedno po jedno. Vlajko je već krenuo ka izlaznom delu cilindra, kada smo Dušan i ja tek raširili krila za poletanje.

I onda, ono što niko ne želi da mu se desi. Zaboravio sam u svoj toj frci da zakopčam nožne kaiševe. jedva se ubacih u sistem onako nezakopčan. Pokušavao sam 15 minuta da pronađem kaiševe koji su se upleli negde ispod sedišta. Izguio sam visinu, pronađoh neki stub i izađoh u visinu starta. Tražio sam od direktora trke da sletim na start što je on i dozvolio. Sletio sam u brdo, sredio se i ponovo poleteo.

U tom momentu nije nikog bilo više na startu niti u blizini. Svi su odavno već otišli.

Izlazim u bazu, i polako sam samcijat u jebenim Alpima, a iskustvo 0 bodova ☺. Rekoh, to Žeki, sada ti niko neće smetati :-D

Nastavljam ali svojom rutom. Idem ka dolini, držim se nekih grebena i na krajevima useka hvatam konvergenciju tamo gde se sudaraju vetrovi između dve i više dolina, i gledam gde je osunčana padina. Samo, kada dođem do stuba, rokanje sve u 16, krilo samo brunda, a ja posmatram okolinu, glečer Danshtein pritisnut oblačinama, od kojih mu se ni vrh ne vidi.

Slika: Wind dummy leti ispod starta Bišling

Solidno sam brz, stižem i prestižem 15-ak pilota. Ne znam gde su naši, jer danas smo svi na frekvenciji za bezbednost pa neću da ih zivkam. Nastavljam sam dalje, kod neke antene jedva probijam u drugu dolinu, psujem samog sebe, kao i uvek ponavljam ono „što mi ovo treba“, ali čim to prođe nastavlja se sa letenjem i zaboravlja prethodni problem.

Slika: Glečer Danstein

Jurim 50 na sat ka kraju nekog useka očekujući da će na kraju biti ponovo konvergencija sa dolinom sa kojom se sudara ova trenutna dolina. I stvarno, tako je. Izlazim u bazu, i lagano idem napred u dolinu u kojoj vidim dosta

glajdera koji su sleteli.

Neko javlja „level 3“ štoznači da je veoma rizično za letenje. Sa moje desne strane radi CB, tj. na kilometar od mene roka pljusak. Levo od mene na kilometar grupa pilota se pribila uz stenčuge, roka i njih, ali ne odustaju. Više pilota se javlja da je jak vetar u dolini. Idem 13kmh, gledam onaj pljusak. Koristim „gust front“ od pljuska i držim se sredine doline jer vidim da ovi na padini cure, i da nije baš prijatno.

Damir Biondić iz Hrvatske baca rezervu usled pucanja 6 kanapa na R10 posle

vađenja iz snažnog frontalca. Pada na obronak stena bez povreda. Ari Salstrom iz Finske ima problem na stenama i pada na obronke stena. Bez povreda. Pravo čudo. Marina Olexina iz Rusije prijavljuje njegov, pad. Ja javljam na „safety“ da je kiša sišla u dolinu jako blizu, a Valič javlja takođe da je „level 3“. Organizator mi kaže da nije tako strašna kiša i da nastavim?! Da ne poveruje čovek.

Slika:stene planine gde je Biondić bacio rezervu, i gde je Ari pao.

Ništa, nastavljam dalje i posle 2 minuta, organizator javlja da je trka stopirana. Pomeram se ka sredini nekih livada, tražim sigurno mesto. Idem 10kmh, slećem bez problema. Samo što sam sleteo poče kiša.

Javljam ostalim Srbima da se prebace na našu frekvenciju. Čujem Dušana i Vlajka. Dušan je sleteo 12km od cilja, ja 18km. Vlajko na nekih 20km. Mladen je iza mene, a Gugi na 23km od cilja. Svi smo dobro što je najvažije. Srećem Jasena na pumpi a on poludeo. Imao je strašan kolaps iz kog se izvadio na 50 metara od zemlje. Kaže asimetrija 70%. Upao u neku rotorčnu. Tu je i Petra Krausova. Nailazi švajcarski kombi i kaže da ima samo 2 mesta. Ulazi Petra u njega, a Jasen i ja bacamo novčić ko će da ide sa njima. Odvalih Jasena kao i

obično, i on ostade plačući na pumpi, a ja odoh ka Abtenau (nisam mu rekao da je

novčić sa obe strane isti). Utom poče i kiša, ako se tako može nazvati potop kojeg

ni brisači na vetrobranskom staklu ne stižu da smaknu.

Mladen kaže da je imao maksimalno dizanje oko 10m, a ja sam najjače imao 6,2m.

Gugi kaže da je neki Swing imao strašne probleme u stubu, a Vlajko je video više

frontalaca, a najupečatljiviji je bio frontalac neke Mantre R10.2. Ludačka trka, ali svejedno, bilo je odlično. Sigurno će biti dosta žalbi na to što se trka ranije nije prekinula ali šta je tu je.

Trku je prvi u cilju završio Valič, ali ipak ovo je bila Speed Run trka što znači da je

svako za sebe jurio vreme od izlaska iz cilindra. Tako da sa sigurnošću ne znam ko

je bio najbrži danas.

FAI1 EVROPSKO PRVENSTVO U PRELETU PARAGLAJDEROM

Abtenau, Austrija, 21. maj 2010.

Putujemo balkanskim autoputevima od ranog jutra ne bi li stigli za dana u Austriju

jer nam je svima ovo prvi susret sa ovim malim alpskim mestom i treba pronaći

rezervisani smeštaj. Za koji dan to malo mesto postaće centar Evrope gde će se za

sve nas uskoro odvijati najznačajnija utakmica ove godine. Prvenstvo Evrope u

najzahtevnijoj disciplini u paraglajdngu, preletu.

Put nije bio naporan, ali možda nam je bila više naporna kiša i sumorni oblaci na

nebu, koji nisu ništa obećavali ali verujemo onoj staroj narodnoj „..posle kiše dolazi

sunce.“

U autima gužva. Vlajko pozajmio od oca auto, napunio ga opremom, ne može više

ni šibica u njega da stane. Kod mene Mladen uglavnom spava, a kada se probudi

samo nešto priča i jede karamele.Pozitivna atmosfera se širi, pričamo preko radio stanica, puštamo muziku. Na izlazu iz Slovenije, policija nam proverava vinjete, misleći evo srba, sada ćemo da ihodvalimo od kazne, ali trt, i mi se više ne švercujemo.. Evropa zdaj!

I tako stigosmo, nađosmo ubrzo iznajmljenu kuću, koja je na opšte iznenađenje

svih odlična, bolja od bilo kog hotela. Apartmani su lepi, svaki sa svojim kupatilom,

i posebno opremljena kuhinja. Sve je besprekorno čisto. A u okruženju alpski

vrhovi, pod snegom i oblacima, sa liticama od kojih dah zastaje. Već zamišljam

kako letim pored njih. Pomešan osećaj straha i sreće.

Polako se smeštamo, raspakujemo i raspoređujemo po sobama. Dušan i Mladen,

Vlajko i Gugi, i Jelena i ja. Gugi izvlači komp, i pregledamo fotografije sa takmičenja i neke snimke i prisećamo se kako je bilo na tim takmičenjima. Probavamo nove speed-armove, majice, slikamo se u kuhinji. Euforija polako počinje.

Vlajko je već u stubu, mlatara rukama, a ja se pitam kako li ćemo proći sa ovim

novim krilima na kojima imamo po par sati. Gugi je uzeo u dolasku od slovenca

polovan MacPara Magus 6, na kojem nije ni leteo niti je siguran u kakvom je stanju,

Dušan ima na Mantri R10.2 samo 35 minuta naleta, a ja na svojoj Mantri R10 oko

11h. Mladen ima nekih 24h na Magusu, a Vlajko je već doktorirao na svom Niviuku.

Odosmo nas troje malo do grada da vidimo šta se dešava, kad tamo nigde žive duše, kao da je pala neutronska bomba. Da ne poveruješ. Iako je nešto pre 21h, nijedna prodavnica ne radi, sve je pusto. Nigde čoveka. Ipak, nađosmo jedan kineski restoran, u njemu sede 4 devojčice, koje nas ljubopitljivo pogledaše i verovatno pomisliše „odakle su sada ovi ludaci?“.

Pojedsomo po pekinšku supu, i neku piletinu, pobegosmo napolje, olakšani za 27 EUR, ali svakako će nam u sećanju ostati odlično Kaiser pivo i dobar engleski jezik kineske domaćice koja nas je ubeđivala da poručimo više hrane.

Abtenau, Austrija, 22. maj 2010.

Sutradan, u subotu odošmo malo do Salzburga, jer je padala kiša i nije bilo nekog

izgleda za letenje. Tamo nije padala kiša. Grad je prelep, prošetasmo par sati, i

usput videsmo da na obližnjem brdu lete neki piloti pg, pa smo shvatili da ako i

sutra bude u Abtenau loše vreme, dođemo ovamo, jer je Salzburg ipak malo van

planina i drugačiji je razvoj oblačnosti. Umorni se vraćamo kući.

Usput srećemo hrvatsku reprezentaciju koja namje, igrom slučaja, prvisused ☺.Večeras je finale Lige šampiona, pa čemo se time baviti, a sutra ćemo na registraciju, i nadamo

se letenje, pa makar u Salzburg.

Abtenau, Austrija, 23. maj 2010.

Danas smo bili na registraciji, koja se poprilično odužila jer je bilo dosta pilota, a

ceo proces ide sporo. Prvo nam gledaju osiguranja, doyvole, pa pune gps tačkama,

pa traže papire od glajdera, itd, itd.Ipak, posle su svi otišli na letenje na obližnje manje brdo, koje se nalazi u podnožju zastrašujućih stena i litica. Nešto se letelo, a nešto čekalo na startu, jer je povremeno bilo i kiše. Posl sam i ja otišao na start. Vlajko i Gugi su izlazili i na

2200, a meni se nije nešto mililo da idem na te stenčuge, već sam išao iznad grada

i tamo našao solidan stub i posle ga napistio jer crnilo koje je bilo iza mene nije

izgledalo baš dobro.

Abtenau, Austrija, 24. maj 2010.

Danas je oficijelni trening, ali prethodno generalni brifing za pilote. Sve izgleda

savršeno, pripremeljeno je sve sa nogo detalja i pažnje. Posle brifinga, uđusmo u

autobus, i sa njim za nešto više od pola sata stigosmo do žičare. Odande do starta

nam treba nekih 10 minuta gondolom. Na startu je restoran, tu je i neki trubački

orkestar. Lepimo brojeve na krila i posmatramo predivan pogled na alpske vrhove.

Zadatak 0

D08 take off

B15 cyl 3km ENTER u 14,00; 14,15; 14,30

B15 2km

B19

D08

B19

B63

ESS A02 1km

A02 cilj

Ukupno 48km

Današnji zadatak, shodno vremenskim uslovima biće u određenom rejonu koji je

zaštićen od planinskog masiva ka Abtenau, jer je duvao jak N, NW oko 20 knota.

Oblaci su našiljeni, a mi se polako spremamo.WC je stalno zauzet...

Startujemo po WPRS listi, a Vlajko se nekako progurava i kreće pre svih nas, a

posle polako i mi ostali. Prvo Dušan i ja, a zatim Mladen i Gugi. Kao tim imamo svoju frekvenciju 148,300 a ja sam i na „safety“, tako da javljam ostalima ako ima nekih zvaničnih informacija. Ispred mene, na nekih 15m, španski pilot broj 179, sa Mantrom R10 ima frontalac, ne vadi ga, i počinje da propada ka zemlji. Zapamtio sam mu broj, jer sam ga pre

toga slikao fotoaparatom. Na momenat je popravio krilo, ali posle toga je opet ušao

u problem, usled čega počinje snažnu rotaciju. Pilot vadi Vonblon rezervu i spašava

se bez nekih posledica.

Trka je bila zanimljiva, pogotovo nam koji prvi put letimo u ovim uslovima. Doline imaju svoje zakonitosti, mada ih još ne razumem u potpunosti, a planine oko nas deluju strašno, ali i fascinirajuće. Danas smo svi u golu, Gugi je promašio startni cilindar za 80m, azbog bola u leđima nije baš mogao ni spid da pritišće kako treba. Dušan i ja smo ušli u cilj skoro istovremeno, tj. Dušan pre mene jer nisam stiskao spid pri kraju trke. Ipak, ovo je bio samo trening. Vlajko je bio ispred svih nas, a na kraju je stigao i Mladen. To ne znači i da je bukvalno na kraju jer današnja trka je imala više startnih cilindara, i vreme se meri u odnosu

na onaj u koji si ušao. 

Današnji task će se pamtiti u istoriji paraglajdinga jer je prenošen uživo na internetu. Svi

piloti su imali transmitere, i cela trka se mogla gledati uživo na Google Earth-u, preko sajta livetracking24.com Što je još važnije, ovim je bezbednost letenja i pilota uvećana do maksimuma, jer organizator zna u svakom momentu gde su mu takmičari.

Dan smo završili ceremonijom otvaranja u centru sela Abtenau. Bilo je zanimljivo, a

slikali smo se sa našim susedima i na kraju popili po Kaiser pivo (Vlajko i dalje ne

pije..).

Željko Ovuka